ja cu sigurno doci..

ja cu sigurno doci...

jacusigurnodoci | 12 April, 2017 21:54

Te reci kao da znace nesto sveto,neko obecanje koje nema sanse da se prekrsi nikada,obelezavaju neku vecnost i daju vam mir da ustvari ono sto ste zamislili u tom trenutku ce se sigurno ostvariti,mislim to je to nema nikakvih problema samo eto da prodje neko vreme:)...

Karaburma,ulica mislim Marjane G.,ili tako nesto...Majsko vece ne znam je li bilo hladno ili ne,mislim da nisam bio u stanju tih dana uopste da osecam te nervne nadrazaje kao sto su toplota hladnoca,potrebe kao sto su glad zedj itd...,jer emocije su toliko vladale mnome da jednostavno sam samo osecao neku srecu,ljubav...To vam je kao recimo kada evo onako najprostije i banalnije objasnjenjo kad svaki dan jedete neku super hranu u nekom super restoranu i onda praznina neverovatna glad mesecima ali bukvalno nikada ne dobijate nikakvu hranu i uz sve to vam kazu da nikada vise ne mozete uci u taj restoran a kamoli jesti sve to opet.Onda ta apatija ocaj zbog svega toga,samoca,panika i bum otvaraju se vrata restorana i pozvani ste unutra:)i opet sve na tanjiru ono isto u cemu ste najvise uzivali pre... kraj banalnosti:)

I kao sto rekoh ulica M.G koracam tj ne koracam kao na Lsd-ju ili nekom jacem tripu idem ulicom a u stvari ne zelim nikuda da odem ali idem opet,srecan a neverovatno tuzan ali spokojan a svestan u nespokojstvo a opet miran jer naravno reci JA CU SIGURNO DOCI i naravno ono CEKAM TE...

Dugo su mi odzvanjale te reci u glavi i evo sada 13-14 god kasnije jos uvek cesto sanjam tu istu staru ulicu ,stare posleratne zgrade od 3-4 sprata i jasno u snu cujem to spokojno obecanje.....i sto je najgore dan danas ne mogu da verujem da sam tako dugo verovao u njega..

Da se razumemo ovo nije prica slomljenog srca bla bla niti je bilo ko tu nekoga ostavio ,prevario itd vec sam fasciniran cinjenicom koliko su tada te reci znacile i ne postoji nista ali nista na ovom svetu za sta bih ih tada menjao a onda prosto puff nestanu u etru..i jos nesto kako neka tako snazna energija i emocija kao sto je ljubav moze samo tako da nestane ispari..i kako posle takvog oprostaja prodje toliko godina i nikada vise nema ni jedne reci ni jedan susret ,ustvari je li uopste moguce da to samo od sebe tako samo ispari ali zasto onda sanjam tako cesto,tako zivo cujem sve sve vidim sve ponovo prozivljavam i pored sasvim normalnog i sredjenog zivota ,srecnog se opet budim tako tuzan..Sta je to???

Ne zelim to ne zelim da razmisljam o tome a ipak cesto razmisljam..Nisam vise zaljubljen normalno nisam lud,blesav niti bih bilo sta preduzeo ali opet zasto me onda to toliko proganja sta je svrha razgovor klasicnog nekog raskida kao ok je nismo vise zajedno mozda bi to resilo stvari medju sada vec kompletnim strancima ili ova praznina nesto ne doreceno ili ne receno nemam pojma ...nastavice se..